Tuesday, May 24, 2011

Ме гледаш, ме тераш да се насмевнам, 
се плашиш, а сакаш да ти се приближам. 
Пушти ноќта да те води кај што сака срцето. 
Може љубов ќе се роди ако било судено. 
Сакам да си мој барем вечерва, ѕвезди да ловам во твојата постела.
 Да те гушнам толку силно како нешто најскапо, да ти шепнам дека од среќа се плаче еднаш во животот. 
Те гледам и сакам да сме заедно, ми требаш еј кажи го нежно името за да можам да се сетам дали песна постои или треба да се измисли...

No comments:

Post a Comment